Keratoza

U svakodnevnoj kliničkoj praksi sreću se tri najčeša tipa: seboroična, aktinična i pilarna keratoza.

Seboroična keratoza (Keratosis seborrhoica)

Seboroična keratoza je benigni (dobroćudni) tumor površinskog sloja kože. Javlja se kod oba pola, obično posle 50. godine života, mada se može sresti i kod mlađih osoba.

Kako se manifestuje?

Keratoze su okrugle ili ovalne, ravne ili malo izdignute, jasno ograničene lezije, hrapave masne površine koja se lako kruni. Veličina im je različita, može dostići čak 2-3cm, a boja varira od bež pa do crne. Izgledaju kao da su zalepljene za kožu. Obično su multiple i simetrično raspoređene u seboroičnim predelima lica, grudi i leđa, ali se često javljaju i na koži pregiba. Od subjektivnih simptoma može biti prisutan svrab.

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza seboroučne keratoze se postavlja na osnovu kliničkog, dermoskopskog pregleda i histopatološkog nalaza

Kako se leči?

Seboroične keratoze se uglavnom uklanjaju iz estetskih razloga. Moguća je njihova ponovna pojava. Primenjuje se krihirurgija, elektrohirurgija, laserski tretman. Hirurška ekscizija se preduzima kada je potreban histološki pregled promene.

Aktinična keratoza (Keratosis actinica, keratosis solaris)

Aktinična keratoza je prekanceroza. Nastaje usled hroničnog izlaganja ultravioletnom zračenju (kumulativne doze). Vremenom, tokom višegodišnje evolucije dolazi u 20% slučajeva do maligne alteracije i prelaska aktinične keratoze u skvamocelularni karcinom. Više od 60% skvamocelularnih karcinoma nastalo je iz solarne keratoze.

Kako se manifestuje aktinična keratoza?

Aktinična keratoza se manifestuje u vidu jasno ograničene suve, čvrste, ljuskaste tvorevine koja je prionula za podlogu i ne može se lako skinuti. Veličina varira od 2-6 mm pa do 1cm, a boja može biti žućkasto-beličasta ili crvenkasto-mrka. Okolna koža pokazuje znake solarneog oštećenja. Ovi izraštaji se obično javljaju na glavi ćelavih muškaraca, na licu, usnama, ušima, vratu, spoljašnjoj strani podlaktica, dakle na fotoeksponiranim regijama (koži koja je prethodno bila izložena ultravioletnom zračenju).

Kako se dijagnostikuje aktinična keratoza?

Dijagnoza aktinične keratoze se postavlja na osnovu kliničke slike, dermoskopskog pregleda i histopatološkog nalaza.

Kako se leči aktinična keratoza?

U lečenju aktinične keratoze se primenjuje: kriohirurgija, tretman laserom, hirurška ekscizija. topikalni preparati 5% fluorouracil krem ili imiquimod

Pilarna keratoza  (Keratosis pilaris)

Pilarna keratoza poznata kao “guščija koža” je često benigno stanje kože koje se karakteriše  folikularnom hiperkeratozom. Sreće se  kod dece i adolescenata. Obično nestaje do 30. godine života.

Zašto nastaje pilarna keratoza?

Smatra se da u nastanku  pilarne keratoze značajnu ulogu igra genetski fator, kao i deficit vitamina A.

Kako se manifestuje pilarna kertoza?

 Pilarna keratoza se manifestuje malim orožalim čvrstim čvorićima beličaste ili crvenkaste boje veličine čiodine glave.  Lokalizuje se na spoljašnjim stranama ekstremiteta, obrazima i glutealnoj regiji. Koža liči na trenicu. Promene se mogu pogoršati zimi i biti praćene svrabom.

Kako se dijagnostikuje pilarna keratoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike.

Kako se leči pilarna keratoza?

Nadoknada vitamina A, lokalno se primenjuju losioni i kremovi sa ureom.