Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis (Dermatitis atopica), je hronični recidivirajući ekcem, čije su dominantne odlike svrab i suva koža. Zajedno sa astmom i polenskom kijavicom pripada grupi atopijskih oboljenja koja karateriše sklonost ka stvaranju visokog titra IgE, porodična pojava i udruživanje respiratornih i kožnih manifestacija. Patogeneza AD uključuje složenu interakciju genetskih, imunoloških i provokativnih faktora. Prevalencija AD u Evropi prema različitim istraživanjima iznosi od 8,5% do 20%  sa tendencijom porasta. Atopijski dermatitis je prvenstveno dermatoza dečijeg uzrasta gde 60% oboli u prvoj godini,  30 % do 5 godine života, a 10 % u periodu puberteta i u adultnom dobu. Atopijski dermatitis je najčešća kožna bolest od koje boluje 15%-20% dece predškolskog i školskog uzrasta. 

Kako se oboljenje manifestuje?

Koža atopičara je izrazito suva, bez sjaja sa povišenom permeabilnošću i povišenim pH. Konstitucionalno je iritabilna, a pruritus (svrab) je najraniji simptom i vema intenzivan (povišen histamin i snižen prag za pruritus), te nastaje circulus vitiosus: svrab-češanje-svrab. Kožne manifestacije se neprekidno menjaju u hroničnom toku AD sa periodima remisija (smirenja) i egacerbacija (pogoršanja) koje su obično povezane sa različitim provokativnim faktorima: iritacija (sapun, vuna, znoj), emotivni stres, infekcija, alergija (polen, dermatophagoides), toplota. Klinička slika varira i po izgledu i po lokalizaciji, a u zavisnosti od  uzrasta  bolesnika, pa je s toga  atopijski dermatitis razvrstan u četiri stadijuma:  

I Atopijski dermatitis odojčadi  (od 0 do 2 godine života) – Eczema infantum

Promene se tipično lokalizuju na licu u predelu obraza, čela i brade, a centrofacijalni region je poštedjen. Na crvenilu se javljaju mehurići koji prskaju pa nastaje vlaženje, a kasnije krastice. Mogu se proširiti na kosmati deo glave, pregibe i predeo članaka. U najtežim slučajevima oboljenje se generalizuje Svrab je obično intenzivan i remeti san. U 50 % slučajeva do druge godine života simptomi isčezavaju.  

II Atopijski dermatitis detinjstva (3.-11.god) – Prurigo Besnier 

Nastaje prelaskom iz prethodnog oblika, ili “de novo”. Manifestuje se svrabom i promenama u vidu ploča na kojima je koža zadebljana, suva, pojačanog crteža sa perutanjem i ekskorijacijama (tragovi češanja). Zahvata pregibe: lakatni, koleni,  na vratu i u okolini zglobova.  Povremeno na ovim regijama mogu nastati akutni ekcemski naleti.  

III Atopijski dermatitis adolescenata i mladih odraslih osoba

IV Atopijski dermatitis u adultnom periodu

Ovaj tip AD ostaje aktivan kod manjeg broja obolelih, a retko se po prvi put javlja. Karakteriše se lihenifikovanim plakovima koji se javljaju na čitavoj koži, promenama u pregibima i  anorektalnoj regiji. Često se sreću pruginozni čvorići, ekcem šaka i stopala, promene u periokularnoj regiji.  

Kako se oboljenje dijagnostikuje?

Za postavljanje dijagnoze AD značajan je skup znakova i simptoma od kojih su prema zadatim kriterijumima potrebna bar tri”major” i tri ” minor”znaka/simptoma, a koje utvrdjuje dermatolog prilikom pregleda pacijenta i uzimanja anamneze.

Kako se oboljenje leči?

Terapija – opšte mere: 

1. a) obezbediti dobar kontakt sa pacijentom ili roditeljima;
2. b) objasniti prirodu oboljenja;
3. c) odstraniti provocirajuće faktore /vunena odeća, dugo kupanje, sapun, nervoza..;
4. d) obezbediti adekvatnu negu kože primenom uljnih kupki i emolijentnih hidrantnih kremova sa dodatkom 5-10 % uree;
5. e) hipoalergena dijeta ( bez belanceta, mleka, kikirikija, soje..).Ova dijeta se preporučuje i majkama u toku graviditeta i dojenja radi smanjenja prevalencije AD kod njihove dece;

Lokalna terapija

Lokalni  kortikosteroidi u kremu ili masti,  brzo dovode do smirenja promena AD, ali s obzirom na hronični tok bolesti i potencijalno neželjene efekte terapije, treba ih davati oprezno i pod kontrolom dermatologa. U akutnoj fazi, kada postoji vlaženje, daju se kortikosteroidni kremovi, a na promene se aplikuju i oblozi od fiziološkog rastvora  kao i antiseptične boje (Sol. Eosini aq.2%).  Kod hroničnih oblika AD daju se kortikosteroidne masti uz koje se mogu  primeniti i katranski preparati.Kod bolesnika (deca starijia od 2 godine i odrasli), koji ne reaguju dobro na konvencionalnu terapiju mogu se pod kontrolom dermatologa primeniti topikalni imunomodulatori (topikalni inhibitori  kalcineurina) – takrolimus mast  i pimekrolimus krem. Sekundarne bakterijske infekcije izazvane stafilokokom su čest pratilac AD i treba ih lečiti fusidinskom kiselinom u obliku masti.

Sistemska terapija

 U sistemskoj terapiji se primenju H1 i H2 antihistminici.  Sedirajući H1 antihistaminici su bolji od nesedirjućih, jer smiruju svrab i obezbedjuju bolji san, ali ih ne treba davati maloj deci. U odraslom dobu kod teških oblika može se primeniti ciklosporin A i metotreksat u nižim dozama. Sistemski kortikosteroidi mogu brzo da dovedu do povlačenja lezija, ali se daju izuzetno, jer se po prekidu terapije javlja pogoršanje „ rebound fenomen”. Za suzbijanje sekundarne infekcije stafilokokom primenjuju se  odgovarajući antibiotici.  Fototerapija i Fothemoterapija – UVA, UVB, PUVA  se po utvrdjenim protokolima primenjuju uspešno u lečenju atopijskog dematitisa u adultnom dobu.