Bazocelularni karcinom

Bazocelularni karcinom (Carcinoma basocellulare) je najčešći maligni tumor kože kod bele rase, a istovremeno i tumor sa najboljom prognozom jer je stopa smrtnosti kod ovih pacijenata izuzetno niska. Karakteriše ga spori razvoj i lokalni infiltrativno-destruktivni rast. Izuzezno retko daje metastaze, ali može da recidivira (da se ponovo javi na istom mestu posle uklanjanja). Smatra se da je najznačajniji faktor u njegovom nastanku ultravioletno zračenje (kumulativne doze  – “ koža sve pamti”).

Kod koga se javlja bazocelularni karcinom?

Bazocelularni karcinom se javlja kod oba pola, češće muškaraca, starijih od 50 godina, svetle kože, kose i očiju. Najčešće su to osobe čija je koža tokom života obično zbog profesije (zemljoradnici, mornari, građevinci vojnici … ), dugotrajno bila izlagana Suncu bez adekvatne zaštite.

Kako se manifestuje bazocelularni karcinom?

Bazocelularni karcinom se tipično  razvija na fotoeksponiranim regijama (delovima kože koji su izloženi Suncu), najčešće na glavi (lice i poglavina) i vratu, a ređe na trupu (zaštićenim delovima kože). Prve promene koje se javljaju su u vidu izrasline na koži ili ranice koja ne zaceljuje. Postoji više kliničkih tipova bazocelularnog karcinoma. Nodularni tip je najčešći. Počinje u vidu čvorića veličine čiodine glave, tvrdoelastične konzistencije, boje normalne kože ili lako presijavajuće. Tumor se sporo uvećava. U centru nastaje ranica koja se prekriva hemoragičnom krastom okružena perlastim rubom. Superficijalni tip (Carcinoma basocellulare superficiale) se najčešće javlja na leđima i poglavini. Ima veoma sporu evoluciju i može dostići nekoliko santimetara u prečniku. Manifestuje se u vidu tankih, crvenih  ili mrkih pločica nepravilnog oblika, sa lako uzdignutim, transparentnim ili perlastim ivicama. Na površini se mogu javiti atrofični areali i sivkaste, umereno čvrste prominencije između kojih se mogu naći tačkaste erozije. Pigmentni tip (Epithelioma basocellulare pigmentosum) se karakteriše tamnobraon do potpuno mrkom pigmentacijom koja je prisutna od samog nastanka tumora. Najčešće poprima osobine nodularnog ili nodozno-ulceroznog. Češće se javlja kod osoba tamne kože, kose i očiju. Ulcerozni tip (Ulcus rodens)  počinje malom ranicom obično posle neke mikro povrede, ogrebotine i sl. Ranica je nepravilnog oblika, bezbolna, pokrivena prljavo žutom, braonkastom do mrkom krustom, koja povremeno otpada i zamenjuje se novom, a ranica ne zarasta već se postepeno širi i produbljuje. Ivice su nepravilne, oštre, u ravni okolne kože ili neznatno uzdignute. Ulcus terebrans nastaje iz nelečenog ulcus rodensa. Prethodna ulceracija najednom počinje naglo da se širi i produbljuje izazivajući destrukciju okolnog tkiva. Destruktivni procesi su veoma jaki, tako da za kratko vreme zahvate kožu, mišićno tkivo ispod, krvne i nervne strukture, koštane elemente, dovodeći vrlo brzo do veoma opsežnih razaranja i unakaženja. Lokalizuje se obično u predelu lica i poglavine. Sklerozanti tip (Epithelioma basocellulare sclerodermiforms) se obično javlja na licu u vidu lako uzdignute, bledožućkaste pločice glatke površine.

Koji su faktori rizika za nastanak bazocelularnog karcinoma?

Faktori koji povećavaju rizik od bazocelularnog karcinoma uključuju:

• Hronično izlaganje Suncu bez adekvatne zaštite;
• Terapija radijacijom (u lečenju psorijaze, ili drugih kožnih oboljenja);
• Svetla koža;
• Pol (bazocelularni karcinom se češće javlja kod muškaraca);
• Godine (često se javlja nakon 50. godine života);
• Istorija bolesti u porodici (postojanje tumora kože kod srodnika);
• Imunosupresivni lekovi (ljudi koji koriste imunosupresivne lekove, posebno nakon transplantacije organa, mogu biti skloni razvijanju tumora);
• Izlaganje arseniku;
• Sindromi koji izazivaju rak kože;

Kako se dijagnostikuje bazocelularni karcinom?

Bazocelularni karcinom se dijagnostikuje na osnovu kliničkog pregleda, dermoskopije i histopatološkog nalaza.

Kako se leči bazolelularni karcinom?

Terapijski pristup zavisi od lokalizacije, veličine promene i opšteg stanja pacijenta. Uklanjanje bazocelularnog carcinoma je najčešće hirurško, u okviru koga se kao suverena metoda izdvaja Mohs mikrografska hirurgija kod koje je stopa recidiva izuzetno niska. Od ostalih metoda koriste se elektrodisekacija, kiretaža, kriohirurgija, zračna terapija, kao i primena topikalnih preparata  ( 5 fluorouracil krem, imiqimod krem).