Alopecia areata
Alopecia areata (ćelavost na pečate) je stečeni
gubitak kose (dlake) na ograničenom području. Pripada grupi neožiljnih alopecija i reverzibilnog je karaktera (moguć je spontani, ponovni porast dlake). Oboljenje se javlja kod oba pola, u svim uzrastima. Često se sreće kod dece, jer se u 50% slučajeva manifestuje unutar prve decenije života. Kod odraslih AA najčešće nastaje između 20. i 40. godine života.
Zašto nastaje Alopecia areata?
Smatra se da je
Alopecia areata (AA), etiološki heterogena, kao i da je za njen nastanak potrebno sadejstvo multiplih faktora. Genetska predispozicija je značajna: u 25% slučajeva nalazi se porodična pojava. Na tom terenu emocionalni stres i drugi faktori mogu provocirati aleopeciu areatu. Danas se sugeriše autoimuna priroda oboljenja, kao i česta udruženost sa autoimunim bolestima (tireoiditis, reumatoidni arthritis,). Takodje se AA često viđa kod atopije. Ti slučajevi počinju rano i imaju nepovoljniji tok.
Kako nastaje Alopecia areata?
Alopecia areata nastaje pri ranom prelasku anagenog (faza aktivnog rasta dlake) u telogeni (faza mirovanja dlake) folikul (struktura kože u kojoj je smeštena dlaka), što je praćeno ispadanjem dlake. Folikul u anagenom stadijumu predstavlja ciljno mesto autoimmune reakcije. Oštećeni folikuli imaju potencijal da se regenerišu pa se porast kose može javiti i kod dugotrajnijih oblika bolesti.
Kako se manifestuje Alopecia areata?
Alopecia areata se manifestuje naglom pojavom jednog ili više kružnih, jasno ograničenih polja različite veličine, na kojima dlaka u potpunosti nedostaje. Najčešće se lokalizuje na kapilicijumu, a ređe, na nekoj drugoj kosmatoj regiji (obrve, brada, brkovi). Ako postoji više alopecičnih polja koja se šire, može doći do njihovog međusobnog spajanja i formiranja većih alopecičnih areala nepravilonog oblika. Na rubovima obolelog mesta dlaka se lako i bez bola izvlači (pozitivan pull test), što ukazje na aktivnost oboljenja. Koža nije izmenjena, folikuli dlake su obično prisutni, subjektivnih simptoma nema.
Alopecični areal koji zahvata potiljačnu regiju kapilicijuma naziva se “ofijaza”i smatra se lošim prognostičkim znakom, jer pokazuje tendenciju ka razvoju totalne alopecije (čitav kapilicijum lišen dlake), ili ređe do univerzalne alopecije (nestanak dlake sa svih kosmatih regija). Kod ovih, težih oblika AA javljaju se I promene na nokatnim pločama u vidu tačkastih udubljenja I longitudinalnih brazda. Tok AA je nepredvidljiv.
Inicijalni atak sa nastajanjem novih promena može rajati od nekoliko meseci do nekoliko godina nekada i doživotno. Spontane remisije su moguće, ali su recidivi česti. Kod lakših oblika kosa spontano poraste posle 3-5 meseci, a periodi remisije mogu biti dugi. Alopecia areta koja nastaje pre puberteta i koja je udružena sa atopijaom, kao i ofijaza ima lošu prognozu. Spontani porast kod totalne i univerzalne alopecije je redak, a terapijski uspeh se postiže u 20% slučajeva.
Kako se Alopecia areata dijagnostifikuje?
Diajagnoza AA se u najvećem broju slučajeva postavlja na osnovu anamneze, kliničkog, I dermoskopskog pregleda. Ponekad je potrebno uraditi i histopatološki pregled, a u cilju razlikovanja AA od drugih oblika neožiljnih alopecija.
Kako se Alopecia areata leči?
Lečenje AA je simptomatsko, jer ne postoji ni jedan lek koji bi doveo do trajnog izlečenja, ali omogućava da se bolest uvede u remisiju (koja se može dogoditi i spontano, što se kod težih oblika ipak izuzetno događa). Zato, lečenje treba započeti što pre. Dermatolog treba da uspostavi dobar kontakt sa pacijentom, da objasni prirodu bolesti, kao i terapijske mogućnosti. Kod težih oblika ponekad je potrebna pomoć psihologa kao podrška za prihvatanje kozmetskog nedostatka.
Lokalna terapija AA podrazumeva primenu: kortikosteroida (lokalno i intralezionalno), lokalne imunoterapije (DCB), antralina, 5% Minoxidial; a kod teških oblika u sistemskoj terapiji primanjuju se kortikosteroidi, Ciklosporin, Sulfasalazin, Metotreksat, Azatioprim, PUVA terapija.
