Vitiligo

Vitiligo je hronično, stečeno oboljenje koga karakteriše gubitak pigmenta na pojedinim delovima kože, nastao usled destrukcije melanocita ( ćelije koje proizvode pigment melanin).   Uzrok vitiliga još uvek nije potpuno razjašnjen. Smatra se da značajnu ulogu ima genetska pedispozijia (porodična pojava oboljenja sreće u 30% slučajeva). Takođe postoje mišljenja da je vitiligo autoimuna bolest jer su kod jedne gurpe obolelih otkirivena antimelanocitna antitela (odgovorna za destrukciju melanocita). Sem toga vitiligo je često udružen sa drugim autoimunim oboljenjima (Hashimoto thyreoiditis, perniciozna anemija).

Kako se manifestuje vitiligo?

Vitiligo se manifestuje pojavom jasno ograničenih makula (mrlja) mlečno-bele boje, okruglog ili ovalnog oblika, različite veličine, koje su simetrično ili asimetrično raspoređene na koži. Mogu se međusobno spajati. Nema subjektivnih simptoma. Vitilignozne promene su osetljive na sunčeve zrake (nedostatak zaštite melanina), usled čega može lako nastati solarni eritem. Najčešća mesta na telu koje zahvata vitiligo su:

• Izloženi delovi tela (šake i lice);
• Regije oko telesnih otvora: oči, nozdrve, usta, pupak, genitalije;
• Pazuh i prepone;
• Oštećeni delovi kože (npr.opekotine i posekotine).

Vitiligo se može javiti u bilo kojoj godini života, ali otprilike polovina onih koji imaju ovaj poremećaj, dobila ga je pre svoje dvadesete godine. Teško je predvideti tok bolesti, ali obično napreduje polako, sa periodima stabilnosti koja često traje nekoliko godina. Promene bez pigmenta polako menjaju svoj oblik i veličinu, a koža oko njih može biti tamnija nego obično. Dlake koje rastu iz oblasti zahvaćenih vitiligom mogu da zadrže svoju normalnu boju ili da pobele. Spontana repigmentacija je moguća i javlja se u 6-44% slučajeva, ali je kozmetski nezadovoljavajuća.

Kako se dijagnostikuje vitiligo?

Dijagnoza se obično lako postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike. Ultravioletna svetlost može da pokaže bele pečate koji možda nisu bili uočljivi kod osoba svetle kože. Ponekad je potrebno uraditi histopatološku analizu.  

Kako se leči vitiligo

Pacijentu treba skrenuti pažnju da zasad nema pouzdanog leka za vitiligo. Repigmentacija je spora i obično nekompletna. Takodje treba ukazati na opasnost od sunčanih opekotina na vitiliginoznim povšinama i potrebu fotoprotekcije. U lečenju vitiliga, sa ciljem da se postigne repigmentacija depigmentovanih ploča, mogu se primeniti: topikalni kortikosteroidi, imunomodulatorne kreme – inhibitori kalcineurina (pimekrolimus i takrolimus), UVB i PUVA terapija, terapija laserom, a u nekim slučajevima i hirurška intrevencija (minitransplantacija pigmentovane kože na vitiligo ploče). Takođe se savetuje i primena kozmetskih korektivnih kremova (kamuflaža). Kod generalizovanih oblika vitiliga sa očuvanim malobrojnim ostrvcima zdrave kože, kod koga je lečenje ostalo bez efekta, može se uz pristanak pacijenta, oprezno sprovesti depigmetacija primenom depigmentišućih sredstava.     Koji će vid lečenja vitiliga biti primenjen odlučiće dermatolog posle pregleda, a na osnovu lokalizacije, raširenosti promena, kao i uzrasta pacijenta.